Archive

wannabe poetry

Sedim sklupčana, zagrljenih kolena

i hladnih stopala,

umotana u ćebe.

Knjiga je na stolu.

U uglu sobe upaljena svetiljka.

Napolju, čuju se zvuci kiše.

Unutra, soba ispunjena mirisom mandarine.

I čitam:

Osmeh je najprepoznatljiviji i za tumačenje najjednostavniji znak na svetu. Osmesi upravljaju našim maštarijama. Povezuju nas.

Advertisements

Probudila sam se u pola noći.
Ustala, zapalila cigaru.
Stala ispred prozora, pogledala u mrak i zgrade preko puta.
Povukla dim i pomislila:

Probudila sam se u pola noći.
Ustala, zapalila cigaru.
Stala ispred prozora, pogledala u mrak i zgrade preko puta.
Povukla dim i pomislila..