put u toskanu, šesti deo.

napustivši firencu izašli smo iz toskane i ušli u regiju emilia-romagna. prvobitno smo hteli da još jednu noć provedemo u bolonji, ali smo odabrali manji grad – ferraru. negde oko 20:00 smo stigli u ferraru, smestili se u hotel europa, koji se nalazi u samom centru grada, i krenuli u šetnju gradom. noć je polako padala, tragovi kiše bili su vidljivi i ovde, veče je bilo sveze a ferrara neočekivano lepa i prazna. crvena ferrara, bulvalno. i pod zaštitom je uneska. na piazza castelo gledali smo pripreme za svečanost, bacanje zastava i baklji, šetali po trgu i otkrivali zanimljive detalje gledajuci po ćoškovima, fasadama, krovovima. u natkrivenom prizemlju zgrade koja gleda na piazza trento e trieste i katedralu svetog đorđa, žamor, smeh, muzika. kafici prepuni mladeži, šank stolovi u prolazima tj. celom tom atkrivenom prizemlju prepuni su. nema mesta ni da se prođe jer prostor koji ne zauzimaju ljudi, okpiraju bicikli. nepregledne gomile biciklova. večerali smo koliko sam ja skontala u nekom baš lokalnom restoranu, ne super dizajniranom niti punom turista već lokalaca. jedan malo krupniji muškarac večerao je sam. za drugim stolom njih trojica, krupnijih. pomalo su nam ličili na mafijaše, verujem da su mogli biti. naručila sam bistecca alla fiorentina, srednje pečen. bistecca alla fiorentina se pravi od chianina govedine, specijalno uzgajane u toskani, umbriji i laciju (kakav apsurd da je jedem ovde u ferrari). meso je stvarno čarobno i sa njim problema nisam imala, već sa onim živim, krvavim delom. panna cotta sa čokoladom kao gastronomsko finale. zaspala sam pre 12, u sekinudi sekunde, nisam još ni jastuk dodirnula. čepovi za uši mi nisu bili potrebni, akomulacija umora u mom telu učinila je svoje. sutra ujutru posle doručka, prošetali smo još jednom kroz centar negde oko 9. kao i sinoć tako i tog jutra većina prodavnica bila je zatvorena (zapravo ne sećam se da je radila ijedna, ne računam prehrambene prodavnice), tezge na trgu polako su se punile raznom robom a prazan prostor trga danas su ispunjavala kola, predpostavljam da su postavljali izlozbu automobila. šetali smo i šetali, gledali, uživali. ali vremena smo imali malo te smo morali da krenemo.

biciklom na posao fino doteran, na fakultet, u obdaniste, na sport, u izlazak opet doteran, na pijacu, u cvećaru… izgleda kao da su se svi rodili na biciklu. premalo premalo vremena za ovaj predivan mali grad, koji ima šta da ponudi. definitno se vraćam u ferraru. definitivno.

IMG_4724playlista/asocijacije/reči
18.05 ferrara, dok polako krećemo put srbije u susret koncertu depeche mode pevam

I’m taking a ride
With my best friend
I hope he never lets me down again
He knows where he’s taking me
Taking me where I want to be
I’m taking a ride
With my best friend

We’re flying high
We’re watching the world pass us by
Never want to come down
Never want to put my feet back down
On the ground

I’m taking a ride
With my best friend
I hope he never lets me down again
Promises me I’m as safe as houses
As long as I remember who’s wearing the trousers
I hope he never lets me down again

Never let me down

See the stars they’re shining bright
Everything’s alright tonight

Advertisements
3 comments
  1. To je onda savrseno mesto za mene. Biciklom svuda!

  2. veruj i za mene je. grad mi se jako svidja, svi su nekako lepi. e sada sto ferrara vazi za bas mafijaski grad… pa sta cemo sada ne moze sve da bude savrseno 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s

%d bloggers like this: