put u toskanu, peti deo.

u četvrtak uveče, posle povrtaka iz castellina in chianti, sedeli smo na terasi umotani u ćebad, ispijajući neko jeftinije chianti vino koje smo kupili, nevoljni da počnemo sa pakovanjem. sutradan čekala nas je firenca, brunalleschi, michelangelo, david i još mnogo toga. u petak ujutru, kupivši još vina od naših domaćina, jedva smo se popakovali u auto, i praćeni velikim crno-sivim oblacima polako krenuli put firence. koliko god da smo žurili oblaci puni kiše sustizali su nas velikom brzinom prekrivši nebo. vođeni savetom da ni ne pokušavamo da se parkiramo u centru firence, pa čak ni u širem delu centra, parkirali smo auto na fino mesto, tačno isred autouske stanice, potpuno besplatno. i kiša je počela, opako. nije se štedela. i odmah tu napravila sam grešku: nisam ponela rezervne čarape sa sobom.

prvi put sam bila u firenci 2001 godine na četiri i po sata: prošetala sam se gradom neznajući uglavnom šta gledam, popela se na čudovišnu i očaravajuću brunalleschievu kupolu, i poljubila zatvorena vrata galerije akademije. ovaj put videla sam malo više (ne naravno sve što sam želela), zadržala se malo duže i znala sam sve šta gledam. i karta za akademiju je bila kupljena online, što se, kada smo dosli na zakazani termin da uđemo, pokazalo kao najbolja stvar koju smo uradili.

izašli smo pred mostom santa trinita, na piazza dei frescobaldi. istrčali samo iz autobusa da se negde sakrijemo i ja sam već bila mokra. kiša nije imala nameru da se zaustavi, pa čak ni da uspori. u caffe santa trinita, poprilicno neuglednom, ali koji se nalazi u palazzo pitti-mannelli, popila sam najbolji capuccino ever.

firenca se promenila u odnosu na onu kojom sam prošetala 2001, više je uličnih prodavaca, svaki trg je i ujedno i mercato gde se prodaje šatro koža, suveniri, marame, sve made in china. 2001 nije mi trebala karta da uđem u dvoriste ammanati palate pitti da vidim fontanu carciofo. sada nas nisu pustili da uđemo iako u svakom vodiču pise da je ulaz u dvorište besplatan. svuda su skele, dizalice. sređuju se fasade trgovi, fontane.

IMG_4433imali smo 5-6 sati, da se prošetamo po firenci, posetimo ona mesta koja su najbitnija. dakle najbitnije: nemojte nikako da propustite galeriju akademija i čudesnog davida. iako sam dva puta videla onog lažnog nije umanjio moje oduševljenje kada mi se potpuno neočekivano (gledala sam neke slike ne obraćajuči pažnju da ulatim u TU prostoriju), iza ćoška ukazao onako ogroman, ponosan i lep. našla sam mesto na kupi, sela i nepomično ga posmatrala. onda sam se pomerila 6 koraka u desno, pa ga posmatrala iz tog ugla. a onda još nekoliko koraka u desno i sela sam mu iza leđa. htela sam da zapamtim svaki deo mermerne statue. umorm je je savladao i ovo sedenje nije mi pomagalo jer sam u svakom času mogla zaspati.

pre odlaska u akademiju šetali smo pored arna, do ponte alle grazie, pa jednom uskom uličicom do bazilike santa croce (tu je opet počela kiša), ulicom dell’anguillara do piazza san fireneze. a onda do piazza della signoria na guranje sa gomilom turista da bi smo videli kopije michelangela, cellinia, giambolognje… brz pogled u dvorište palazzo vecchio i idemo dalje, ulicom dei calzaiuoli do duoma, a pre toga zastati i shvatiti da je nemoguće sagledati predivnu fasadu orsanmichele, ali zato je moguće dati 5 evra devojci koja skulja pare za organizaciju koja pomaže bivšim narkomanima, koja je užasno simpatična jer svoju priču priča toliko otovreno i iskreno, i koja se zabavlja sa srbinom. na sledećem ćošku stoji teta koja prodaje kaiševe i kod koje ću se vratiti kasnije da pazarim ono što ona naziva prave made in italy kaiševe a ne one kineske, i onda tu je nezaobilazna santa maria del fiore, batistero, gomile i gomile ljudi. dok iz svih mogućih uglova pokušavamo da uhvatimo ceo duomo, dok nas sunce  greje i suši, počinje veliki pljusak i mi utočište pronalazimo unutra. prvi put kada sam bila, pela sam se na brunelleschijevu kupolu, doživljaj koji nikada neću zaboraviti i svakom ga toplo preporučujem. naporno je, ali pogled koji se pruža sa kupole je neprocenljiv. sačekali smo da kiša prestane, da popijemo kafu a onda odemo do akademije. sunce je ponovo sinulo, noge su i dalje bile mokre. popili samo kafu na piazza san lorenco, pogled na crkvu zaklanjale su nadstrešnice i skele. u kafeu ginori pass za wireless je forcamilan1989. red za akademiju je nenormalan, ni u kakvom ludilu ne vredi čekati te karte. najbolje je kupiti ih online, platiti uslugu online kupovine, doći u zakazano vreme, sačekati par minuta, i ući bez dodatnih problema. nažalost primičemo se kraju našeg boravka u frenci i imamo sreće, vreme je lepo, sunce se izborilo sa oblacima. dok neki jedu sladoled, ja sam iskoristila sunce da osušim čarape na piazza santissima annunziata. polusuvih čarapa krenuli smo dalje, opušteno i polako do duoma ponovo, pa ulicom roma, do piazza della repubblica pored palazzo strozzi, do piazza santa maria novella gde sam ubeđeno verovala da se nalazi mercato centrale. trćeći sam se vratila na ćošak degli speziali i dei calzaiuoli da kupim kaiševe, pa nazad do autobuske, a onda samo se uobičajenim saobraćajnim ritmom tj. gužvom provozali još malo kroz grad do našeg auta. suvih čarapa, siti i malkice umorni krenuli smo u ferraru.

IMG_4635

veoma veoma dobra karta.

moje fotografije ovde.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: