put u toskanu, četvrti deo.

svi znaju za san gimignano: grad tornjeva, grad pod zaštitom uneska. moj prvi susret sa ovom gradom bio je u filmu čaj sa musolinijem. i dan danas kada god se prikazuje, uvek ga pogledam, najviše volim scenu kada arabella polaže dzakove da bi sacuva fresku. kada sam se pripremala za put, ovo je bio grad koji sam najviše želela da posetim. nije bilo šanse da ga zaobiđemo.
za kišu smo znali, pripremili se, ali za još jedan pijačni dan nismo. mokre kamene ulice, kamene fasade, kamene kule, šareni kišobrani, po koji biciklista, toranj u magli – to je prva slika grada, ona koja mi je ostala urezana u glavi. čak i sada dok ovo pišem jasno se sećam tog ulaska u grad, kroz kapiju san giovanni. piazza della cisterna bila je prekrivena tezgama toliko da nisam ni primetila stari kameni bunar, njega sam videla tek na slikama u knjizi koju sam kupila o san gimignanu.

IMG_4047bele nadstešnice zaklanjale su pogled fasadama. jedna od lepših strana ovog putovanja, bila su ispijanja kafe na italijanski način. odmah smo nikola i ja našli jedan lokalni bar i kao pravi italijani popili kafu za šankom sa sve lokalcima glasnim i veselim. onda smo skontali da se na piazza della cisterna nalazi najbolji sladoled na svetu i tu informaciju podhranili za kasnije.
pošto nam je raspored za ovaj dan bio gust nismo imali mnogo vremena na bacanje. nismo planirali nigde da ulazimo, samo da šetamo gradom, međutim dok smo se vozili ka gradu čitali smo vodič i odlučili da uđemo u collegiatu. ušli smo samo zato što smo čitali o čuvemim freskama koje se nalaze unutra. uz jedno shhhh i strog pogled tete koja održava mir u crkvi, sa vodičem u rukama prešli smo svaki islikan prizor starog i novog zaveta. prvo, leva strana stari zavet, pa desna, preskačući nemačke turiste novi zavet. dalje, santa fina kapela krije freske čuvenog domenika girlandaja.šetajući se po crkvi, gledajući svaki detalj zadrzali smo se duže nego što smo planirali, ali vredelo je. freske su izuzetne i bila bi greota ne videti ih. na izlasku primecujem da je crkva puna devojčica i dečaka, u kabanicama, golih nogu, koji sede razbacani po celoj crkvi sa sveskama u rukama i crtaju, profesor im prilazi s vremena na vreme i savetuje ih oko crteža. prelepa tišina ometena jedino našim koracima, šaputanjem vodiča i šuštanjem listova.
fakat bi ste svuda mogli ostati na neodređeno vreme, ali to jednostavno ne ide tako. dok se moji prijatelji odmaraju uz kafu, ja se šetkam po poprečim ulicama, razgledam galerije, rukotvorine, suvenire. zajedno se svi penjemo na zidine la rocca i grad nam je pod nogama, a tornjevi skoro pa u našem nivou i sada se ne osećamo tako mali. jedan grad, ostrvo tornjeva u prelepom ambijentu toskane. praćeni suncem koje se bori sa velikim kišnim oblacima spuštamo se polako do piazza delle erbe gde je pre samo tri sata ceo trg prekrivala pijaca, gde me je najiskrenije opasno mamio neki lokalni mesni sendvič. no, morala sam da se čuvam za the world famous home-made gelato. boreći se sa gomilom nemačkih turista, zverajući u tri ogomna frizidera prepuna raznih ukusa, pala sam u totalnu depresiju shvatajući da ne mogu da izaberem. i zato sam, kada je došao moj red, hrabro rekla ljubaznoj teti: dajte mi po vašem izboru tri najbolja ukusa, tri najbolja od svih. i bila su. verujem da jesu. ali vratiću se jednog dana da probam druga tri najbolja ukusa. eh i to je bio san gimignano, savršena čarolija i svaki čovek pri čistoj svesti ne sme ga ikada nikada zaobići.

sledeći na redu je bio certaldo, bokačov grad. do gornjeg grada tj. starog grada penje se žičarom. sami smo i to znači samo jedno: gore, u bokačevom gradu nema žive duše. sunce se promalja kroz oblake sada sve snažnije, temperatura raste, vlažnost je velika. ceo certaldo alto je od crvene cigle, crveni grad. prepun cveća. lagana šetnja gradom koji je malo veći od monteriggionija, ima više od dve ulice i jedne crkve, završava se ispijanjem lokalnog chiantija, i pokušavanjem da se novčanica od deset dinara potpisana od strane svih nas, ugura ispod stakla tačno tako da prekrije jebeni dolar. gladni i malo pripiti, vraćamo se do kola i halapljivo jedemo sve senviče koje smo napravil. a onda na kratko napuštamo ovu stranu auto puta firenca-siena i prelazimo u chianti regiju na malu degustaciju vina. išli smo u castellina in chianti gde degustirali ništa nismo, ali smo kupili toliko vina da bi nas na gradnici da su otkrili, uhapsili a ne oduzeli ista.

IMG_4286

playlista/asocijacije/reči
16.05 borgo santinovo, jutro je i dok se pakujem govorim jose canseco.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: