Archive

Monthly Archives: May 2013

borgo santinovo. pravi smestaj u toskani. prstom u centar, u srce. ljubav na prvi pogled.

ulazak na imanje asocira me na scenu iz filma hari poter i vatreni pehar, kada hari ulazi u lavirint, samo što sa druge strane ne čeka voldemort i vatreni prehar, već kroz predivne, visoke čemprese nazire se predivno srednjevekovno imanje. spokoj, mir, crvrkut ptica i sunce opušta nas da kraj bazena provedemo vreme čekajuci da se prijavimo. skidam cipele, čarape, zavrćem nogavice. izležavam se, posmatram svaki kamen na zgradama, prozor, krov, oluk, dimljak, grede. nebo. čujem zvuk kosilice, zatvaram oči.

IMG_3664IMG_3642IMG_3654
gazdin sin preporučuje, crta mape, uzimamo vino za kasnije. ma sve ćemo kasnije. ulazimo u kola i pravac colle di val d’elsa, grad kristala.
potrpati hleb i vodu u kola, i popeti se u srednjevekovni deo grada “colle alta”, na brdu, stepenicama, to je bio plan. no, stanovnici tog dela grada penju se u svoje domove liftom. u colle alta ulazi se hladanim i mokrim tunelom (glasovi nam odjekuju), a onda vertikalnom providnom tubom zvanom lift. pored nas stoje ljudi sa cegerima, umorni, ćaskaju sa komšijama. radni dan je završen. scena vredna svakog sf/avanturistickog romana. dokumentovano je da mi treba 51 minut jednom ulicom, jer me sve zanima, svaka kuca, svaki kamen. fasada u celini, fasada u detaljima: bifora, slog kamena; krovovi, nebo medju njima. sreća je jedna kako je grad prazan te mi dopušta da se skoncentrišem na svaki detalj. kamene kuće, šareni veš na prozorima, zaboravljena čaša belog vina na simsu. bočne uličice služe kao prozori ka predivnom pejzažu toskane. priroda se budi, sve je zeleno, cveće svih boja je na prozorima. sa sumrakom i sto četrdesetom fotografijom prepuštamo se smehu mladih, i žamoru  malo starijih na jednom trgu, pod velikom krošnjom drveta ispijamo “aperitiv” pred večeru. ne želim da idem, niko ne želi, ali stomaci zavijaju, moramo jesti. polako se vraćamo u colle bassa (donji deo grada) dok raspravljamo kako bi voleli da živimo: da radimo 10ak meseci godišnje, možda manje, a preostalo vreme da provodimo putujući. ili da živimo na ovako divnom mestu, to bi bilo još bolje. sanjarimo, smejemo se glasno i naš smeh odjekuje po zidovima uskih ulica. jedno što se jos čuje je pokoji glasno pušten televizor.

IMG_3681IMG_3687IMG_3688IMG_3717IMG_3763IMG_3732kada italijan preporuči picu, to onda mora da je dobra pica. nošeni tom mišlju odlučujemo da se odvezemo u borgatello i odemo u piceriju/restoran “il calandrino”. vožnja do borgatella učinila mi je da se osećam kao kod kuće. taj odlazak u selo na večeru bio trenutak najveće intimnosti jednog turiste i italije, drugog dana ove velike avanture brzog ritma i velikih očekivanja. osećala sam se manje strancem. moja pica sa rukolom je bila van vremenska, savršena. prava italijanska. korica tanka, krcka, na sve strane leti testo.

kasnije, sedeći na terasi, pijemo lokalno vino, jedemo sir i masline, pravimo plan za sutra. jednostavan je, tako je izgledao tada. idemo u sienu na ceo dan i onda u povratku svratićemo u monteriggioni. sreda je pijacni dan u sijeni, ali dobro pijaca kao pijaca, kakve to veze ima sa nama…

Advertisements

12 gradova, 6 dana, oko 2400km i preko 1400 fotografija.
3 devojke i jedan mladić.

sve su slike tu u mojoj glavi. zatvorim oci i krenem polako. prvo ide padova. ne nije, nego ljubljana, ali ipak ide padova: konfuzna, raštrkana, bez ikakvog urbanistickog smisla, okupana suncem i hladnim vetrom, prepuna ljudi: sa posla, iz škole, u grad. turisticki. razočaravajuća na prvi pogled. stojimo ispred nekada čuvenog caffe pedrocchi: ulazi se sa jedne strane, prodjes kroz kafic, pa izađeš na drugu stranu ili obrnuto, užeš na izlaz. hm. stojim na trgu cavour gledam u nebo i krovove i okrećem se kao čigra. a onda sasvim slučajno se izgubimo, a u tom traženju nađem se na piazza delle erbe sa leve strane čuvene pijace palazzo della ragione, pa pređem na drugu stranu, mašu mi “ovde smo, pijemo esspreso”.  tip svira saksofon, sunce baca predivne senke po fasadama. sunce zalazi i mi užurbano tražimo znamenitosti, lutaju nam pogledi po krovovima uvek tražeci kupolu duoma. i onda, opet trg, iza njega trg. prazan. ali tu je crkva, a u daljini još jedna i još jedna… opušteno kuliranje uz spritz na piazza dei signori, klinci oko nas svi moderno ukalupirani. upijajući poslednje sunčane zrake tog dana, lagana šetanja (čitavih 200 metara) do sledećeg kafica. pola 9, prazne ulice, nigde nikoga. vreme je za večeru. posle, tako je tada izgledalo, poprilične količine alkohola krećemo, zajedno sa našim domaćinima/drugaricama tanjom i sanjom u noćnu šetnju ulicama padove: upoznajemo fabija, koji skida svoju majcu i pokazuje rukav tetovažu – znamenitosti padove, žuta svetla po žutim fasadama, senke. occupy your reality. kupovina cigara na automatima samo uz zdravstvenu knjižicu, jer pola 12 je i ništa ne radi. ulicom roma, pa umberto I stižemo do kako kažu najvećeg trga u italiji – prato della valle. glavna promenada, mesto okupljanja mladih. prošla je ponoć i hladno je kao u paklu, duša mi spava, ali ne možemo a da ne vidimo basilica di sant’antonio, i ne možemo. u hladnoj, žućkasto obojenoj noći, skelama obavijena prelepa bazilika. negde u riviera ruzante među omladinom koja ispija svoje poslednje piće, i jednim crncem koji pokusava nešto da proda, čekamo taksi. polje bulki pod prozorom, čepovi u ušima. laku noć.

IMG_3499piazza della frutta, torre degli anziani.

IMG_3524piazza dei signori.

IMG_3526piazza dei signori e l’orologio astronomico.

IMG_3574piazza duomo, casa della dogana.

IMG_3596il santo.

playlista/asocijacije/reči
13.05 dok ulazimo u padovu, raspakujemo stvari, oblačimo se i izlazimo: phill collins – easy lover
14.05 padova, dok izlazimo iz grada: elvis – teddy bear

u ljubljani sam shvatila da smena ne radi, a u padovi da hemiska ne radi. bole me, krećemo ka toskani.

na putu do toskane, do smestaja, svratićemo negde, biće to poggibonsi. posle par gubljenja po ulicama grada, pronalazimo parking, sati je negde oko 1, prazne ulice, prazan grad. da, svi su na ručku. ovako su protekla 2 sata u poggibonsiju: trg prazan pa prazna ulica, trg desno prazan, levo u ulicu sa pogledom na trg i crkvu. i ona je prazna. radnje zatvorene, ah ali radi kafic. un cappuccino per favore, pokušaji pametovanja na italijanskom i rezultat: umesto hladnog mleka toplo. jbg caldo zvuči hladno. susret sa zanimljivim puštanjem vode na lavabou: postoji jedna papučica, vrlo slična papučici na maišini za šivenje, na koju treba da stanete da bi ste pustili vodu. nekoliko puta šetnja, istim praznim ulicama i trgovima, a onda ručak: njoke sa nečim i još nečim, i casa vina.