Archive

Monthly Archives: August 2012

Težak deo u pisanju priče o nečijem životu jeste odabir iz obilja detalja i mikrodogađaja, koji su svi podjednako važni, ili podjednako nevažni. Ukoliko čovek odluči da pobroji samo značajne događaje: rođenja, smrti, ljubavi, poniženja, uspomene, krajeve i početke, on time negira istinsku suštinu života: elementarne stvari, trenutke nižeg reda, isuviše male da bi bili zabeleženi (voz koji pristiže u stanicu na kojoj nema nikoga; pauk koji se spušta niz nevidljivu nit i dodiruje pod trenutak pre nego što će biti zgažen; golub koji te gleda pravo u oči; blaga štucavica osobe koja ispred tebe čeka u redu za hleb; nerazaznatljiva reč koju promumla osoba s kojom provodiš samo tu noć, dok bezimena i naga spava tu kraj tebe). Ipak, ne može čovek baš da popiše ni sve trenutke u kojima ti svet zagolica čula, koji mahom nestaju negde između jagodica i trepavica, ostavljajući te samog da ispričaš svoju životnu priču publici koju zanimaju samo vatrometi opštepoznatih iskustva i voženje osmicama saosećanja i osude.

Voz je bio jeziv: sovjetske mase svuda okolo, s rutinskim izrazom očaja na licima: žene s ogromnim zavežljaima na podu; ljudi koji hrču izvaljeni na rešetkama za prtljag; znoj, kvasac, sveprisutni miris luka; izbledele mape sovjetkih zemalja na zidovima; skoro crno-bele fotografije dalekih jezera; klopotanje, kloparanje i klepetanje; potpuno, apsolutno odsustvo same pomisli na udobnost. Palo mi je na pamet kako će, ako ikada dođe do još jedne revolucije u Sovjetskom Savezu, ona izbiti u vozu ili nekom drugom vozilu javnog prevoza – varnicu će izazvati trenje dve znojave guzice.

Među njima se ušunjala misao, misao da ljubav nije dovoljna da bi ostali zajedno – sedeli su na klupi na Vilsonovom i posmatrali izduvane fudbalske lopte kako se prevrću u vrtlozima Miljacke. Bilo im je osamnaest, a činilo im se da su veoma stari.

Advertisements