Archive

Monthly Archives: March 2010

Prijala mi je tišina posle kiše, pa sam popio još jedno piće. Sa severnog krila kuće dopirao je tutanj sterea iz Dominikove sobe, bezumni ritmovi grupe Mothers of Invention. Već sam počeo da mrzim neizrecivu nepismenost tog zvuka, pa sam pogledao naviše ka San Đenaru i obratio mu se: Koliko ću još dugo, o Đenaro, morati da patim? Sve unazad još od Prislija i Fec Domina, pa čak i Ajka i Tine Tarner, a zatim večnost Bitlsa i Grejtful Deda, Mankisa, Sajmona i Garfankla, Dorsa, Rotari Konekšna, svi, svi su oni zagadili unutrašnjost moje kuće, sav taj jebeni varvarizam godinama preplavljuje moj dom, kurvin sin sada ima dvadestet četiri godine, a i dalje me neopevano muči.

Pamtiš li, o Đenaro, kako je uništio moj Ti-Berd? Sećaš li se kada je slupao moj Avanti? I ne smemo zaboraviti kako je bio hapšen zbog pušenja trave, to me je koštalo petnaest stotki, a ipak su ga osudili, plus večito spava sa crnim ženama, što bolno pogađa njegovu majku, dok mene uvek muči ta neprijatna sumnja da je peško. Prokuni ga, o blaženi Đenaro. I ako sudbina reši da besni pas ujede nekog iz ove porodice, nek ujede njega!

******

Tako je počeo moj dan, detalj u romantičnom, u uzbudljivom, kreativno ispunjenom životu pisca. Kao prvo, spisak nabavki. Vrumm! i već pičim autoputem u mom Poršeu, sedam milja do Majfer marketa. Škriip! Kočim na parkingu, iskačem iz auta, obavijam moj  beli šal i zum! ulazim kroz pokretna vrata. Paf! Salata, krompir, celer, šargarepa. Svušš! Pečenje, kotleti, šunka, sir! Cap! Kolač, cerealije, hleb. Zip! Deterdžent, vosak za parket, papirni ubrusi.

Natrag u kolima ponovo vrum vrum autoputem, tutnjeći pored talasa u beloj peni, razuzdani bezbrižni autor koji ispunjava svoje dane suptilnom senzualnošću. Ali me vetar na licu podsetio na jedinu stvarnost, i ponovo sam prizvao sećanje na Rim, šoljica kapućina za stočićem na trgu Navone, dok crnokosa devojka kraj mene jede krišku lubenice i smeje se pljuckajući koštice golubovima.

******

Hajde da napravimo zabavu, da nam dođu ljudi, stari prijatelji, sada bi trebalo više da se provodimo. Pravimo zabavu, dolaze ljudi. Pisci i supruge. Isukani noževi. Alkohol. Filmski scenaristi protiv tv-scenarista. Loša priča. Neka žena mi kaže da sam svinja fašistička. Udaram je. Njen muž me prebija. Gadna frka u dvorištu. Susedi zovu šerifa. Pijana glumica juri na liticu, preti da će skočiti. Skači, droljo! Skači! Policajac je hvata. Zabava se rastura. Rasturena prijateljstva, razbijene čaše, proliveno piće, bljuvotina na travnjku. U dnevnoj sobi se neka stoka popišala uza zid. NIkad više zabave, kunemo se.

Džon Fante

Moj pas Glupi

Advertisements