Archive

Monthly Archives: January 2010

Prošlo je par dana, utisci su se slegli, nakanila sam se da sednem i da napišem nešto.

Videćemo, tek sam počela da kucam, možda odustanem, znajući sebe i svoje pisanje.

Prošlo je par dana od čega? Pa od povratka iz Beča. Mini vikend u Beču, a povod je bio koncert Joan as Police Woman.  4 putnika organizovalo se lako, bez puno pompe, preko interneta rezervisano je sve, skinute su putanje, interesovanja, informacije, preporuke…

Kako kolima, tako i vozom čim se pređe granica oseća se razlika: nisi brži od voza više i  nečuje svaki prag na pruzi. Voz nije bas jeftin kao autobus, i nije da bas super greju, ne moze da se puši, ali bar može da se spava, što će se pokazati kao jako bitna stvar ako imaš dva i po dana i gomilu stvari da vidiš.

Da ne pretvorim ovo u neki putopis i krenem da opisujem svaki detaj izvući ću ono najbolje (mada je sve bilo super), ono sto me je ostavilo bez daha.

Da krenem prvo od smeštaja: hostel koji mi je preporučen bio je apsolutno savršen. Udaljen samo par koraka od Bahnhof metro i železničke stanice, i na 20 min od samog centra grada, ovaj hostel ima sve što je potrebno: ljubazno osoblje, čiste sobe (svaka soba ima kupatilo), bezbednost, internet, zabava, odličan doručak za samo 3.70, mir i tišina. Jeste bilo možda malo hladno u sobi, ali jbg soba je bila velika sa velikim hodnikom, a dva radiatora to baš ne mogu zagrejati, naročito ako ih ne upalite na vreme.

Koncert zbog koga smo svi došli u Beč je bio odličan. Joan je izgledala i zvučala upravo ovako: http://www.youtube.com/watch?v=cRzAXfmDPao, kretenski outfit i brutalan glas, sa povremenim šmrktanjem, za koje sam ja naivno mislila da je prehlada, ali mi je jj objasnila da baš i nije. Bila je vickasta i dobro raspoložena. Ne znam koliko je ljudi očekivala ali u prostoru koji podseća na Pogon Doma Omladine bilo je taman ljudi, niko nikom nije disao za vrat. Posle koncerta potpisivala je diskove i pricala sa ljudima, ali o tome jj moze ispričati nešto više pošto je malo pričala sa njom i dobila baš kul posvetu na svom disku.

Na jednom mestu u gradu videla sam skoro sve sto sam htela. U neposrednoj blizini Nachtmarkt pijace nalazi se paviljon secesije i…ah taj Otto Wagner, Majolika house i stambena zgrada br. 38. Neću da tovarim o zgradama i arhitekturi, stvarno ne, ali samo da kazem jedno: savršenstvo. I još nešto: sreća. Da, ta subota je bila baš savršen dan. Videli smo Hundertwasserove čarolije i fantstične fotografije Annie Leibovitz. Osetili delić noćnog života Beča u kafiću Malipop, koji drži žena koja živi iznad kafćca i koja je ujedno i šanker i konobarica i dj. i koja će vas izbaciti iz kafića ako joj se vaše ponašanje ne sviđa. I mi zamalo da budemo izbačeni, zbog slike koja se slučajno otkačila. Svi smo zadržali dah kada je došla da vidi šta se desilo, a onda se začulo: šta je bilo? šta kaže? jel jako ljuta?

Za kraj ostao je Klimt i Schiele. Trcala sam kroz Belvedere dok nisam došla do Klimta, a onda kada smo sve pogledali, opet trčećim korakom vratila da još jednom pogledam magični poljubac.

Beč je veoma simatican grad koji može da se obiđe za 2-3 dana. Saobraćaj je jednostavan i savršeno funkcioniše. Sam centar se moze prepešačiti očas posla. Psima je dozvoljen ulaz svuda osim u muzeje, ali zato lutalica uopšte nema.  Ljudi su veoma uslužni i ljubazni i rado će vam pomoći da se snađete. Srpski se čuje svuda te ako imate problem sa engleskim ladno možete da se snađete i na srpskom.

Jedini minus u ovoj priči je bilo je hladno vreme koje nas je limitirao u spontanoj šetnji, istraživanju grada i fotografisanju. Za kraj moje prve posete Beču izjela sam jedno parče Sacher torte, umalo da to zaboravim.

Advertisements