Archive

Monthly Archives: June 2009

Advertisements

Ne pokušavam čak ni da napišem nešto…ne pada mi napamet ni da pokušam. Ne pokušavam ni da kometarišem tuđe postove. To me uopšte ne zanima. Niti da čitam one malo duže od jednog skrola: Jedna strana, bez skrola, plus muzika ili neka fotka=bingo! U rss rideru me čeka preko 120 rssova (tačnije 149), i za sada, ne pada mi napamet da ih procitam.

****

Odoh da twittujem i čitam knjige. Da čekam sunce i da puno šetam. Jedem voća i zelene salate.

I odoh malo u Novi Sad. Da prošetam, fotografišem, vozam, pospremam, proćaskam, izdepiliram, pijačarim, pijančim i odmaram.

****

Nije to nagovaranje, rođeni moji,

Ko neće dalje da čita – neka slobodno zažmuri.

Ali pazite dobro:

ako u vama postoji

jedno veliko pitanje koje nestrpljivo žuri,

pitanje veće od brda

i veće od dva brda,

i jedna treperava duša što veruje u čuda,

i ako se u vama neke lepote talasaju

i neke svetlosti rađaju,

onda je sasvim svejedno da li žmurite

ili ne žmurite,

jer čuda se događaju.

Junaci,

nos u jastuk!

Nek mašta kao lokomotiva leti!

Razumem sve vaše brige

i nespretnosti

i strah,

i evo: pomažem danas svakome da se seti

što se bez razloga duri i smeška u isti mah.

Junaci,

nos u jastuk!

Niko ne mora znati šta je.

Važno je da nešto postoji i da to nešto traje.

I kažem:

baš nije nagovaranje.

Ko neće dalje da sluša – neka zapuši uši.

Važno je šta je skriveno negde u nama,

u duši.

A ova pesma je oko što vidi i kroz tamu.

Nju nećeš prevariti kao tatu i mamu.

Miroslav Antić