December 27, 2008
wannabe poetry
7 Comments

Noć

Probudila sam se u pola noći.
Ustala, zapalila cigaru.
Stala ispred prozora, pogledala u mrak i zgrade preko puta.
Povukla dim i pomislila:

Probudila sam se u pola noći.
Ustala, zapalila cigaru.
Stala ispred prozora, pogledala u mrak i zgrade preko puta.
Povukla dim i pomislila..

7 comments
  1. jj said:

    zacarani krug gospodje parker.
    a ovo opasno vuce na poeziju.
    🙂

  2. ominotago said:

    i posle kažu da ništa pametnog nema u noći. nego gde ima?!
    😉

  3. pih sada…nije bas poezija. no, tnx enivejz 🙂

    mislis za ono: jutro je pametnije od veceri? nikad mi nije bilo jasno zasto? i kako se meri pamet jutra a kako veceri 😉

  5. I said:

    …da je mozda moglo i bez toga.:-)

  6. tada nije. a sada apsolutno moze 🙂

  7. ominotago said:

    nikad nisam rekla da je jutro pametnije od večeri, to koriste oni što ih strA da donesu odluku, pa odlažu s tim izgovorom 😀
    ja samo tvrdim da ima mnogo toga pametnog u noći, i da je ovo čist dokaz 😉

Leave a comment